mag. farm. Jelena Kostić Valčić

Depresija je patološko stanje i definiše se kao poremećaj emocija i jedan je od najčešćih poremećaja raspoloženja.

Od početka pandemije došlo je do dramatičnog porasta depresije, anksioznosti, psihoze i samoubistva, pokazuju nova istraživanja.

Danas je prihvaćena hipoteza da je patofiziološki mehanizam nastanka depresije heterogen i da uprkos brojnim istraživanjima, još uvek se precizno ne znaju svi etiološki procesi koji su u podlozi ovog poremećaja.

Biološke teorije objašnjavaju nastanak depresije poremećajem ravnoteže monoamina u hipotalamo-hipofizno-nadbuprežnoj osovini.

Psihološki pristup se bazira na potisnutu ljutnju, nisko samopoštovanje, nesposobnost zamišljanja budućnosti i pesimizam.

Društvene teorije naglašavaju gubitak kao presudni pokretač depresije. Predrasude i društvena isključenost povećavaju verovatnost aktiviranja depresivnih simptoma.

Depresija je uzrok duboke patnje i većina stučnjaka se slaže da je jedno od najbolnijih životnih ikustava. Ne radi se o običnoj tuzi, jer se depresija može javiti bez pravog razloga ili je razlog nesrazmeran jačini tuge i onemogućuje svakodnevno funkcionisanje obolelog pojedinca.

Svetska zdravstvena organizacija je okarakterisala depresiju kao "socijalnu i ekonomsku tempiranu bombu" jer je to bolest koja ima teške posledice ne samo za zdravlje ljudi koji su pogođeni i njihove porodice već i na ekonomski i društveni aspekat šire zajednice. Uticaj depresije potcenjena od strane zdravstvenih i društvenih organizacija. To je stanje koje se najčešće pogrešno razume i povezano je sa velikom stigmom, koja idalje postoji, da je depresija bolest ljudi slabe volje i da treba samo "izaći iz nje"

Antidepresivi su glavni način lečenja depresije, Svi antidepresivi kojima danas raspolažemo, izuzev bupropiona, primarno deluju na deponovanje, metabolizam ili preuzimanje noradrenalina i serotonina.

Psihološke terapije kao što kognitivno-bihejvioralna terapija se preporučuje kod blagih oblika depresije i njih sprovodi licencirani psihoterapeut.

Postavljanje dijagnoze depresije i određivanje terapije je posao lekara specijalista psihijatrije ali šta možemo učiniti mi?

Uloga farmaceuta
Promocija zdravlja

Jednostavna intervencija farmaceuta mogla bi da bude obeležavanje nedelje podizanja svesti u borbi protiv depresije (Depression Awareness Week – od 11. do 17. aprila). Farmaceut može podići svest o potrebi pojedinaca da održi svoje dobro mentalno zdravlje, da smanji šanse za stres i depresiju pružajući savete kroz svakodnevni rad. Кorisnici farmaceutskih usluga od svog farmaceuta dobijijaju informacije o očuvanju i unapređenju dobrog mentalnog zdravlja o:

• fizičkoj aktivnosti
• adekvatnoj ishrani
• konzumiranju alkohola u umerenim količinama
• odvikavanju od pušenja,
• o načinima upravljanju stresom,

Кroz ove promocije postiže se i smanjenje kardiovakularnog rizika. Važno je zapamtiti da je zdrav kardiovaskularni sistem preduslov za zdrav cerebrovaskularni sistem.

Izazov je, da se ljudi neguju i brinu o sebi, tako da mogu da se izbore sa problemima koje život ponekad nosi. Vrednovanje sebe i drugih, razgovor o svojim osećanjima a ne potiskivanje, kontakt sa prijateljima i porodicom, učenje novih veština, kreativni rad i adekvatan odmor su okvir dobrog mentalnog zdravlja.

Identifikovanje ljudi je u opasnosti

Farmaceuti, koji rade u javnoj apoteci, dakle u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, imaju prilike da identifikuju ljude koji su u opasnosti da dožive depresiju kao i one koji su već na redovnim antidepresivima.

Predspoziciju za ovo stanje imaju pacijenti oboleli od hroničnih bolesti: dijabetesa, kardiovaskularne bolesti, kancera, hipotireoidizma; pacijenti koji su već imali depresivne epizode ili kliničku depresiju i žene u postporođajnom periodu.

Lekovi koji se koriste kod hroničnih bolesti, na primer, blokatori kalcijumovih kanala, kortikosteroidi i benzodiazepini, povezani su sa razvojem depresije.

Farmacet će dati savet o mentalnoj higijeni i saslušati pacijentov problem sa saosećanjem.

Кada pacijenti dolaze u apoteku radi saveta i leka kod nesanice žaleći se da su umorni sve vreme ili im treba mnogo vremena da utonu u san farmaceut treba da obrati pažnju.

Potrebno je da postavi dva skrining pitanja: ”Da li ste se često osećali tužno, depresivno ili beznadežno u poslednjih mesec dana?”, “Da li ste u poslednjih mesec dana imali manjak interesa ili zadovoljstva u stvarima koje inače radite?”. Pozitivan odgovor na bilo koje pitanje znači putokaz za medicinski pregled.

Savetovanje pacijenata sa propisanim antidepresivom

Bez obzira koji se antidepresiv koristi, apotekar treba pacijentu objasniti:

• Depresija je bolest, kao što dijabetes, astma ili srčane bolesti.
• Uzimanje antidepresiva nije znak slabosti, već je važan deo lečenja depresije.
• Leku je potrebno najmanje 2 nedelje da izvrši antidepresivno delovanje (tj. smanjenje depresivnih simptoma).
• Nuspojave su česte, ali osećanja anksioznosti, uznemirenosti ili samoubilačke ideje (u početku terapije, nakon povećanja doze ili promene leka) zahtevaju hitnu lekarsku pomoć.
• Tretman nastaviti najmanje šest meseci nakon što su rešeni svi simptomi. Neki slučajevi, posebno oni sa ponovljenim epizodama, zahtevaju duže lečenje.
• Antidepresivi ne izazivaju zavisnost ni toleranciju, ali mogu izazvati simptome prekida ako se naglo prestanu uzimati.
• Alkohol treba izbegavati jer može da utiče na sposobnost vožnje i upravljanja mašinama zbog dodatih efekata pospanosti.

Interakcije:

• Izbegavati istovremeno korišćenje antidepresiva i OTC preparata. Sintetski antidepresivi se ne smeju kombinovati sa preparatima kantariona
   
• Ako pacijent koristi MAO inhibitore trebalo bi da izbegava hranu koja sadrži tiramin (npr, prerađene sireve, mocarelu, parmezan, jogurt, goveđu ili pileću jetru, kobasice, salame, kavijar, bakalar, feferone, avokado, banane, ekstrakt kvasca, suncokkret, soja sos).

Potrebno je da se podigle svest o depresiji kod pojedinca ali i shvatiti da je depresija bolest koja zahteva pomoć i podršku zdravstvenih radnika, porodice, čitave zajednice.

Literatura:

• Pharmacy times: ''Counseling Patients Being Treated with Antidepressants''
• The pharmaceutical journal A Royal Pharmaceutical Society Publication: ''How pharmacists can help patients during Depression Awereness Week''