28. Decembar 2020

mag. farm. Jelena Kostić Valčić

Problem uticaja lekova na vrednosti biohemijskih parametara aktuelan je već dugi niz godina. Farmakološki efekti lekova na rezultate laboratorijskih analiza važni su u procenjivanju da li su promene u laboratorijskim nalazima rezultat uticaja leka ili bolesti. Klinički hemičari, lekari kliničari i proizvođači lekova su svesni problema interakcije lekova na rezultate laboratorijskih testova.

Kako je farmaceut kao zdravstveni profesionalac u apoteci prvi i poslednji u lancu zdravstvene zaštite kome se pacijent obraća, upravo je farmaceut osoba koja može uočiti uticaj leka na promenu biohemijskih parametara.

U tspisku ispod se nalaze lekovi koji se široko koriste u našoj populaciji a njihove interakcije sa biohemijskim parametrima su sledeće:

Lek ►  Interferencija

Acetlsalicilna kiselina ►Bilirubin ↑, Glukoza ↑, Protrombinsko vreme ↑

Ibuprofen ► ALT ↑, AST ↑

Paracetamol  ► ALT ↑, AST ↑, Bilirubin ↑, Alkalna fosfataza ↑, gama-GT ↑

Oralni kotraceptivi  ►ALT ↑, AST ↑, Amilaza ↑, Alkalna fosfataza ↑, gama-GT ↑, kateholamini (u urinu) ↑, ketoni u urinu ↑, mokraćna kiselina ↑, tiroksin ↑


Ovo su neki od primera koje sam kroz dugogodišnji radu u apoteci uočila i želela bih da na ovaj način skrenem pažnju svih kolega kada se radi o ovom aspektu naše delatnosti.

Primeri iz apoteke:

Slučaj 1:

Pacijent muškog pola (50 godina) dolazi u apoteku zbog tumačenja laboratorijskog izveštaja. Biohemijski parametri kalcijum i PTH su višestruko povećani i lekari su sumnjali na problem sa paratiroidnom žlezdom. Međutim, magnetna rezonaca je pokazala da je sa sve četiri paratiroidne žlezde sve u redu.

Nakon dobijenog odgovora na pitanje koju sve terapiju pacijent koristi, između ostalog je bio i hidrohlor-tiazid. Pacijent je upućen lekaru specijalisti, radi korekcije terapije. Nakon isključenja hidrohlor-tiazida i uvođenja drugog diuretika, nakom tri meseca biohemijski parametri su opet bili u normali.
 

Slučaj 2:

Osoba ženskog pola (30 godina) dolazi u apoteku zbog problema sa tiroideom da bi preuzela svoj lek, ali se kroz razgovor sa farmaceutom požalila na problem sa nemogućnošću začeća. Kod sebe je imala laboratorijski nalaz gde je farmaceut uočio povećan nivo TSH hormona.

Pacijentkinji je savetovano da uradi test opterećenja glukozom i proveri insulin. Prva sumnja je bila na sindrom policističnih jajnika. Rezultati su pokazali insulinsku rezistenciju i intoleranciju na glukozu.

Pacijentkinja je upućena na endokrinološko-ginekološko lečenje i posle terapije koja je trajala duže od 6 meseci dogodilo se začeće.

Na ovom primeru se vidi koliko je važna intervencija farmaceuta i saradnja pacijenta, endokrinologa, ginekologa i opet farmaceuta kako prvog i poslednjeg u lancu zdravstvene delatnosti kome se pacijent obraća.